Fato, nisam hteo da te prevarim, bilo je slučajno… e ovako se desilo. Skocim sa terase. Ali umesto direkt na zemlju, padnem na jablan-drvo. Puce jedna grana, druga , treca, jaoj, cetvr… tras. Padnem na jednu gospodju. Ali joj ne padnem na ledja nego od napred. Srusim ti ja nju i nadjemo se u “misionarskoj pozi. Mene blam pa pocnem da se izvinjavam i krenem da ustajem… al’ ne mogu. Jao sigurno je kicma otisla pomislim. Probam ponovo, kad osetim nesto me privlaci nadole. Pogledam kad ono gospodja, Fato, ona me obuhvatila sa obe noge i govori; Dosta si Jovanka propustila prilika, ovaj dar sa neba ne pustaj !
Nema komentara:
Objavi komentar