Došli Mujo i Haso planinari naidjose na kolibu. Nisu nikog zivog videli, kad ugledaše veliku krmaču u štaji. – “Bolan Haso, oćemo li se mi malo guziti kad već žensko nismo mesec dana zveknuli? Eno one krmače, pa da je kresnemo, a bolan?” – “Važi Mujo, ajde idem prvo ja.” Odradi Haso u tišini radnju, kresne krmaču i izađe. – “Dobro je bilo Mujo, ajde sad čoveče i ti.” Uđe ti Mujo kad ono pola sata se nešto lomi, trese, ruši se štala, krmača vrišti i grokće, padaju letve sa krova. Haso se već bio zabrinuo. Izađe ti tek odjednom Mujo sav prašnjav i musav i crn. – “Bolan Mujo, što bi čoveče???” – “Ma jedva sam opalio ono krme, jebemu…” – “Pa sto si imao obavljati kad si mogao onako ko životinje, otpozadi?” – “E jebi ga… Ja volim i da se ljubim dok jebem…”
Nema komentara:
Objavi komentar