Pre dve nedelje napunio sam 38 godina. Ujutro, na svoj rodendan sam se probudio prilicno neraspoložen, ipak, godine cine svoje! Otišao sam u kuhinju uveren da ce mi žena osvežiti dan s jednim: “Dobro jutro i srecan rodendan, mužicu moj zlatni”! A možda me i iznenadi kakvim darom. Ništa. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo cemu sam se nadao! Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, oni su me se sigurno setili. Jok, ni oni nisu ništa rekli. Duboko razocaran otišao sam na posao. Cim sam ušao u kancelariju, docekala me moja sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala: • Dobro jutro, gospodine šefe, i sve najbolje za Vaš rodendan! Odmah sam se osecao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rodendan. Udubio sam u posao i radio do 2. Tada je na vrata pokucala Lidija: • Znate šefe, danas je tako lep dan, a i rodendan Vam je, pozivam Vas na rucak! • To je najlepša stvar koju sam danas cuo – odvratih i prihvatim poziv. Otišli smo na rucak u odlican intimni restoran na periferiji, popili smo par martinija i beskrajno uživali u odlicnoj hrani. Kad smo se vracali nazad, Lidija upita: • Znate šefe, tako je poseban dan, zašto se vracati u kancelariju? • U pravu ste! – rekao sam, kao svaki dobar šef zadovoljan svojom sekretaricom. • Onda Vas pozivam kod mene na cašu vina! Prihvatio sam. U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je nasula vino i kad smo se kucnuli, rekla je: • Samo trenutak, šefe, da se presvucem u nešto udobnije! • Svakako, samo napred! – odgovorio sam, vidno uzbuden i u treptavom išcekivanju. Otišla je u spavacu sobu i vratila se nakon pet minuta. U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su išli moja žena, moja deca, prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali “Srecan ti rodendan…”. A ja sam sedeo na kaucu potpuno iznenaden i go golcat…